Novi Singl benda Kvazimodo (ex Megawatt)

Novi Singl benda Kvazimodo (ex Megawatt)

Petrovački sastav Kvazimodo (ex Megawatt) snimio je singl pod nazivom Revolucija. Petrovčani najavljuju novi album i SPOT za istoimeni singl Revolucija  koji izlazi ove godine. Priliku da uživo čujete ovu pesmu biće u toku
Majk Dimkić zamenio Hetsona u Bad Religionu

Majk Dimkić zamenio Hetsona u Bad Religionu

Većina medija je objavila vest o kojoj se spekulisalo već nekoliko meseci. Na slici vidite i novu postavu Bad Religiona, čime je i zvanično potvrđeno da je bend napustio gitarista Greg Hetson, koji sa bendom u suštini nije još o
Gameface se vraćaju!

Gameface se vraćaju!

Pank rokeri iz Južne Kalifornije Gameface su se na radost svojih fanova okupili posle decenije odsustvovanja i spremili prve snimke. Bend je nastao 1991. godine, a novi album za Equal Vision Records će izaći sledeće godine. Pre toga bend će i
AFI izdaje novi album u oktobru

AFI izdaje novi album u oktobru

Ako ste se uželeli noviteta ovog benda evo nekoliko pikanterija. Deveti album AFI-ja pod nazivom Burials će izaći 22. oktobra za Republic Records. Pevač Davey Hacok je naširoko pričao o njegovom sadržaju:  Sasvim sigurno je album
Bad Religion izdaju božićni album

Bad Religion izdaju božićni album

Ono što se šuškalo u poslednjih par nedelja danas je dobilo i zvaničnu potvrdu:  Bad Religion će izdati božićni album pod naćivom Christmas Songs 29. oktobra. Dole imate spisak pesama. Bend je zadnji album True North
Fat Wreck Chords objavio detalje tribute albuma posvećenog Toniju Slaju

Fat Wreck Chords objavio detalje tribute albuma posvećenog Toniju Slaju

Kalifornijska etiketa Fat Wreck Chords je objavila detalje tribute albuma koji će biti posvećen pevaču benda No Use For A Name Toniju Slaju, koji je prošle godine preminuo u 41. godini. Gomila zaista dobrih bendova su snimili svoje verzi
Novi Strung Out tek sledeće godine

Novi Strung Out tek sledeće godine

Kalifornijski punk heroji Strung Out su dali šture informacije u vezi svog novog albuma. Počeli su rad na novim pesmama, doduše tek u ranoj fazi izrade. Momci su u svom studiju i obećavaju da ćemo album preslušati sredinom
Novi singl za Tea Break - reči više nisu taboo

Novi singl za Tea Break - reči više nisu taboo

Beogradski punk rock bend Tea Break predstavlja novi singl naziva "Killing Words" sa istoimenog EP-a koji je u pripremi. Po prvi put u svojoj karijeri bend je napravio svesni odmak od engleskog jezika i sa jasnom porukom, a za realizac

Lude Krawe - Svetla cirkusa [2014]

Moram da priznam da sa strahopoštovanjem pišem ove redove, a to mi nije domaći teren. Prevashodno me je navela na to prethodna recenzija za Sweeper, koja je izazvala takve reakcije, a samo zato što sam nerazumljivo pisao. Ko me be-je kad sam nepismen. Drugi razlog je bend koji je tako mnogo uradio od onog koncerta u maloj sali SKC-a, sa Blank File, No Comply i recimo Barfly... davne 2006. (recimo), uigranosti na Kuštro Festivalu u Grebnicama (BiH) 2008., preko maestralnog nastupa na Koncertu godine 2011, pa do poslednjeg odgledanog s moje strane u Božidarcu, maja 2012. Treće, impresionira me njihova upornost i angažovanost da probude svest u svojoj mirnoj Bačkoj (kako kaže narodna izreka) lomatajući se oko kompleksne organizacije muzičkog festivala u Kulpinu, potporišući mlađe bendove kroz snimanja u svom studiju i to sve pre nego li su dobili Aqualand ;-) Dakle opasna ekipa, s kojom se nije zajebavati. A i što bih, kad imam zaista lepo mišljenje o albumu. Nekim sivim kanalima sam pre izlaska albuma čuo i demo snimke. Čak i pesama koje su, na svu sreću, izuzete svojim prisustvom na ovom digitalnom izdan

Soulcage – Done With Hiding

Pozdrav Drugari, nije me bilo neko vreme, što zbog ličnih obaveza (deca i žena uzeše danak) što zbog nekih drugih obaveza. No od kad se ovo pojavilo djavo mi ne da mira, pa moram da švrljnem reč ili dve. Soulcage su stari znanci domaće publike, ali evo u slučaju da se po prvi put susrećete sa njima da se upoznamo. Mlada četvorka koja nam dolazi iz Gornjeg Milanovca, grada koji neverovatno odoleva modernim trendovima, i  gde se po svaku cenu čuvaju stare dobre vrednosti underground muzike. Dovoljno je otići na bilo koju svirku u taj grad i sve će vam biti jasno. Da se vratim na Soulcage, još od mog prvog susreta sa njima meni su prirasli srcu. Ne zbog interesantne činjenice da su kao obradu svirali pesmu jednog od mojih bivših bendova, već zbog činjenice da su mi muzički legli i da količina energije koja se širi sa bine je nešto što većini domaćih bendova manjka. Na Done With Hiding se čekalo dosta dugo, nisam siguran kada izbacili prvi demo, ali je prošlo dosta godina. U ovom trenutku slobodan sam reći da se čekanje isplatilo. Momci su nas mesecima začikivali raznim snimcima s

Down to Nothing - Life on the James

Down To Nothing su su iz Ričmonda, Virdžinija i već su stekli kultni status na lokalnoj sceni. Bend već pet godina nije ništa izbacio (prethodni The Most takođe za Revelation), pa su samim tim očekivanja postala neočekivano visoka. Ono što se vi, ja i ostatak scene pitate jeste da li je ovaj album vredan toliko čekanja? Kad ogolimo stvari, ovo je u suštini najtipičniji Down To Nothing album do sada. Veoma brz, žestok, pankerski taman koliko treba, nabijen hardkorom do korice. 11 pesama te zgrabe od početka i ne daju ti priliku da predahneš sve do kraja. Revelation je oduvek imao njuh za dobre i kvalitetne bendove i to se i na ovom primeru odlično vidi. Od skejt-pank naslovne pesme, preko When I Rest I Rust koja je u srednjem tempu, bend razvija svoju formulu idealnog zvuka. Da li donosi nešto novo? Iskreno, baš i ne, ako gledamo striktno na ceo album. Ako ga razbucamo na delove, primetićemo gomilu malih promena, neobičnih za njih, naročito što se tiče gitara, koje su se razmahale svuda gde imaju priliku. Očigledno je da bend nije u nekakvoj misiji da pravi revolucionarne stvari, već prosto da naprave dobar ha

Modern Life Is War: Fever Hunting

Povratnički albumi su često hodajuća katastrofa, naročito u žanru poput hardkora koji se jako brzo i često menja. Bend je izbacio Witness, rekek-delo iz 2005. godine, posle toga još jedan i klasično za većinu hardcore bendova raspali se posle toga. Na sceni se svašta desilo u međuvremenu, dosta novih bendova je steklo popularnost zasnivajući svoj zvuk upravo na albumu Witness. Zbog toga je logično da se pitamo da li Modern Life Is War ima šta novo da kaže i da doprinese zvuku koji je odavno već izdefinisan, pritom rizikujući da zvuči zastarelo ili još gore da urade nešto potpuno novo i da ih opljuju svi stariji fanovi? Srećom, momci nisu novopečeni klinci koji nemaju pojma. Sprcali su u dupe dosta koncerata i albuma, nabijeni iskustvom izabrali su logičan pristup i vratili se zvuku koji ih je definisao kao bend. To u principu znači da su ignorisali sve ono sa prethodnog albuma, koji realno i nije nešto oduševio publiku. Fever Hunting ima sve dobre elemente sa Witness-a. Malo sporije pesme nego što je uobičajeno, nekarakteristične strukture pesama koje imaju više delova i koje se pretapaju, me

Heartsounds - Internal Eyes

Neko će reći da smaram, ali ja zaista i dalje volim klasičan Fat Wreck / Epitaph zvuk iz devedesetih. Svestan sam da je produkcija odavno dostigna kreativan vrhunac i da su ovo sad samo blede kopije i nostalgična sećanja na doba kad je melodija razbijala sve pred sobom. Heartsounds je bend koji itekako zna da ljudi vole taj zvuk i za razliku od nekih bendova koji se danas pojavljuju, umeju da iskoriste za svoju prednost. Internal Eyes je treće izdanje i sve ono što čini dobar melo album, se nalazi na njemu. Prva dva albuma su im bila gotovo na istoj ravni sa epitaph bendovima devedesetih u smislu stila, dok su na trećem dodali neke nove, krajnje zanimljive momente. Najprimetniji je zvuk bubnja. Trej Derbs se već ustalio u postavu i on je doneo daleko dinamičniji, homogeniji i čvršći zvuk. Ipak, ono što ovaj bend čini prepoznatljivim i što ga izdvaja iz mora sličnih jesu vokali Bena Mareja i Lore Nikol, koji predstavljaju jednu od najboljih harmonija bar što se tiče bendova koji imaju dva pevača. Aranžmani su dali još veći naglasak na gitarskim harmonijama, a glavna zamerka svih protivnika melodije jeste plastič

Misconduct - Blood on Our Hands

Na ovo izdanje se čekalo još od proletos, pošto je bilo odloženo za oktobar zbog smrti Onno Cromaga, vlasnika etikete i jednog od najaktivnih ljudi na evropskoj hardcore sceni. Za one koji ne znaju za njega, reći ću da je radio Aardschok fanzin, radio aktivno na I Scream Records i Bridge Nine, organizovao brdo svirki, festivala i generalno pomagao gomilu bendova. Jedno od njegovih poslednjih angažovanja je bilo izdavanje novog albuma za švedski hardcore bend Misconduct. Prethodni  album One Step Closer me je potpuno oduševio, a novi Blood On Our Hands nastavlja u sličnom ritmu, doduše sa malo mekanijim zvukom. Album je prilično kasnio, pre tačno godinu dana je snimljen i verujem da je bend jedva čekao da ga izbaci u svet. Šta nam donosi novo? Više horskog pevanja, značajno više melodije, jače refrene, malo manje žestine i hardkora. Produkcijski ne zaostaju za svojim prethodnicima, mada, ruku na srce, ne pamtim kada sam čuo krš produkciju iz Skandinavije. Aranžmani su malčice promenjeni. Rekao sam da su smekšali. To uzmite naravno sa rezervom. Nisu počeli sa plačipičkastim pesmama

Bodyjar - Role Model

Sam pogled na ime ovog benda me vraća u tinejdžerske dane, kada sam imao ukupno tri kasete melodičnih bendova koje sam slušao dok se trake nisu totalno izlizale. Jedna od njih je bio njihov drugi album Rimshot iz 1996. godine. Bili su malo drugačiji od onoga što je za mene tada bio melodični pank. Nisu imali sve pesme u kecu, znali su da uspore, imali su drugačije melodije i atmosferu koja je odisala čudnim mirisom, barem za mene. To su bili dani kada smo slušali muziku drugačije nego danas. Ja sam zamišljao muziku uvek kao soundtrack za neki film, i uvek bih smišljao scenario i junake priče. Rimshot je urezan u moje pamćenje zauvek i danas se ponekad vratim njemu i preslušam ga sa sličnim žarom i oduševljenjem. Kasniji albumi ovog benda me nisu toliko impresionali, ali ako ću biti realan i iskren, teško je nadmašiti dečačko oduševljenje. Elem, Bodyjar je u novom milenijumu značajno smanjio svoju aktivnost, ja sam prestao da ih pratim, kasnije oko 2005. su izdali poslednji album pod jednostavnim nazivom Bodyjar i raspali se. Nisu bili ni prvi ni poslednji bend iz devedesetih koji nije prež

Death Ray Vision - We Ain't Leavin' Till You're Bleedin'

Realitivno novi bend na etiketi Bullet Tooth Records ipak nije sasvim nepoznat poznavaocima američkog metalkora.  Sastavljeni su od poznatih faca ovog žanra: pevač je frontmen Shadows Fall Brajan Fejr, basista je Majk Di Antonio iz Killswitch Engage, Gitarista iz Seemless Pit Kortiz, a drugi gitarista Zak Vels i bubnjar Kolin Konvej su iz Overcasta. Dobar pedigre, dobri bendovi nema šta. Na prvo slušanje se vidi da Death Ray Vision svoje korene vuče iz Sick Of It All / Cro-Mags fazona, ali kad se zagrebe ispod površine vidi se da bend ima mnogo više treš zvuka da bi mogao tek tako da se strpa u čistokrvni hardcore. Čak bih rekao da daleko više naginje ka metalu, ima dosta i Megadeth uticaja, starog Testamenta, ali i novih metalcore trendova, pa verujem da će fanovi Kilswitch Engage,  Shadows Falls i sličnih bendova imati u čemu da uživaju. Album se produkcijski fantastično uklapa u čitavu treš metal atmosferu. Sve puca od energije, prenaglašena je bas papučica, malo su tanje gitare u nekim momentima, a u nekim režeće poput Slayera sredine osamdesetih. 12 pesama je stalo u nešto malo manje

AFI - Burials [2013]

U srpskom jeziku postoji ova terminologija. Kada si ushićen zbog nečega i kada opisuješ kako momci sviraju, sem modernog "prepeva" oprali su, odomaćen je i izraz sa'ranjivanje (Burials). Međutim, ovaj album je daleko od tog opisa, al' da idem redom kroz istoriju, ne bismo li predvideli šta nas čeka dalje. Malo sam čitao recenzije starih izdanja. Moram da priznam i vidim kako su svakim novim albumom sekli užad iza sebe, ne bi li most na kraju i pao. Ja sam još uvek uže koji drži bezbedan korak. Geldam malo pre koliko ih je Oreš opljuvao za Crash Love album. Realno, album je odličan kao celina, jedino što i meni smeta preterano kurvanje na Beautiful Thieves. Najogavnija pesma koju su mogli da smisle. Preslušao sam skoro opet mnogo puta taj album i kada to itzbacite, vrlo, vrlo dobar album. Pogotovo pesma Medicate, čiji aranžman sa'ranjuje. Ima i ostalih uspešnih eksperimenata, ali da ne dužim, Nekako sam krenuo "s guza", u toj poziciji, sledeći je Decemberunderground. Sećam se koliko sam tada bio euforičan. Morao sam da kupim originalni disk i Borka sam maltretirao iz Beča d

Sweeper - Anamneza [2013]

Kruševac beše?! Ma kakvi. To je neki stari Sweeper koji sam slušao pre 10 i kusur godina i jedino evoluirani pop punk pravac konektuje te dve pojave na sceni. Ajmo prvo malo da teoretišemo o popu i punku. Kolizija mi se stvara od samog izgovora. To je ono kao kada ispod plavog kvadrata napišete crvena i to mozak ne može baš da izkompajlira. Punk je ono što treba da bude, a to je anti protivan i samim tim protiv popularističkog pristupa. Punk za široke tinejdž mase, da, ali to nikako ne bih nazvao rogobatno pop punk. Ma nema tu punka!!! Ima Blinka 182, Paramore, Thrice, A Day To Remember i sličnih koji sinhrono skaču na certovima, a to mi ide na rac. Pa nisam budala što sam se zakačio za pop. Evo i Subzero je to prepoznao i pravim pop-artom umotao ovo izdanje. Nije to jedino što krasi novi Sweeper. Pošto ja to nisam slušao, kao što rekoh čitavu dekadu (bolje reći nikada), sećam se neke Hello sokovi reklame i slične ispade, moram reći da sam prijatno iznenađen. Ovo sveCki zvuči! Tekstovi su izuzetno kriminalni, pa je to, osim živog bubnjara, glavni nedostatak ovako VELIKIM

Tea Break - Killing Words+Handful of Misery (maxi singlovi-blizanci) [2013]

Dvije muhe jednim spičom, bravo! Bravo za trud, al evo, moram malo i sebe da veličam, jer mislim da ove recenzije samo ja i čitam (eventualno Oreš i bend). Pričam sebi u bradu kako sam još davne 2008. godine bio u pravu, kada su me gledali bledo dok sam propagirao ideju o budućnosti u EP-jevima. Jeftiniji su, nisu dosadni i u brzom vremenu su pravi fast food takeaway.   Bend Čajna Kočnica ili ti samo Čajanka dobro je poznat pratiocima subkulturne umetnosti. Nema toga ko nije čuo za Pauzu za čaj. Kada je reč o njima, meni pero objektivnosti zadrhti. Sve ove pesme sam slušao još u demo snimcima, pa sad mogu samo da ocenjujem ambalažu. No, da krenem redom i vidim koliko ću vas lagati.   Od početka, pa do današnjih dana, bend obtira ka zapadnjačkoj filozofiji, što je u Srbiji automatski osuda. Predrasude u punku i ogranku punk/rock po meni neprihvatljive, međutim, sredina u kojoj živimo ne poznaje te etičke norme, pa je bend ni kriv, ni dužan banovan iz mnogih CD plejera. Opet, kad iste te slušaoce pitaš, "pa dobro, koji onda pravac sa istoka poštujete?" ... gluva ti

Old Man Markley - Down Side Up

Svašta sam slušao u životu. Nikad se nisam gadio neke muzike, ali da mi je neko rekao pre jedno 15-20 godina da ću slušati blugrass punk i to još na meni omiljenoj etiketi Fat Wreck Chords, rekao bih mu da me zajebava. Ma oterao bi ga u pizdu materinu zbog bogohuljenja. Ipak, vremena se menjaju, čovek što je stariji smekšava (bar je tako u mom slučaju) i otvoreniji je za različite muzičke pravce. Pa čak i mešavinu žanrova. Old Man Markley je blugrass bend samo spolja, iznutra je to čistokrvni punk rock, sa punk stavom, pesnicom uvis i srednjim prstom svima. Ipak, većina ljudi neće da čuje dalje kad ovaj bend raspali po bendžu, harmonici i ostalim tralajkama koje prvi put u životu čujem. Evo, opalite Blindfold. Počinje sa harmonikom i vi zamišljate neki ulični bend u Parizu. Predvečerje, klinci sviraju za kintu u nekoj polumračnoj ulici, a deset sekundi kasnije kreće klasičan melodičan pank, bez gitara. Ne znam da li me kontate, ali ovo je kao kad bi No Fun At All počeli da sviraju narodnjake sa istim ritmom i brzinom. Bend dolazi iz Los Anđelesa i već svojim debi albumom za Fat Wreck su izaz

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com
  • Novi strani spotovi

  • Novi domaći spotovi

  • Najgledaniji strani spotovi

  • Najgledaniji domaći spotovi

  • Šta trenutno gledate

Gig Raports

  • 1
  • 2

Punk Rock Holiday 1.2 - Tolmin, Slovenija

Punk Rock Holiday 1.2 - Tolmin, Slovenija

Lomim se već nekoliko dana, kako opisati svaki detalj koji me je impresionirao proteklih nekoliko dana na ušću hladne Soče i malo hladnije Tolminke. Pa lako. Japanke na n... Pročitajte dalje

Rise Against, 19-03-2012, Budapest (HU)

Rise Against, 19-03-2012, Budapest (HU)

Ostalo je malo do kraja. Kako vreme prolazi, moj spisak-za-odgledati je sve preškrabaniji, a utisci sve jači. Naravno (da ne nabrajam) kilograma sve više, kose sve... Pročitajte dalje

Intervju

  • 1
  • 2

Intervju: UPS!

Intervju: UPS!

Kao što u prvom pitanju konstatovah, mogu reći da su se odomaćili na ovom web zineu. Koliki su napori da se bend održi u takvoj sredini, koliko su uporni i koliko vole to... Pročitajte dalje

Intervju: Dok7

Intervju: Dok7

Dok7 dolaze iz Niša i predstavljaju bend koji je skrenuo pažnju na sebe svojim debi albumom Dobar dan. U glasovima u anketi čitalaca fanzina Get on the Stage su progla&sc... Pročitajte dalje

Da li ste znali?

  • 1
  • 2

Dee Dee Ramone, pisac knjiga

Dee Dee Ramone, pisac knjiga

Danas ćemo govoriti legendarnom punk rock basisti Dee Dee Ramoneu i njegovom talentu da piše i nešto više od kultnih troakordnih pesama! Nije tajna taj... Pročitajte dalje

Još jedan Rancid side project!? Apocalypse Radio

Još jedan Rancid side project!? Apocalypse Radio

Danas vam donosim još jednu zanimljivost iz pank sveta. Ovoga puta je reč o još jednog projektu nekog o članova benda Rancid. Kao da tome nema kraja, ali ovog puta... Pročitajte dalje

Otkud baš takvo ime benda?

  • 1
  • 2

Zašto se zovu Polar Bear Club?

Zašto se zovu Polar Bear Club?

Bend je svoje ime uzeo od naziva pesme Polar Bear Club od Silent Majority, koja se našla na njihovom albumu Life Of A Spectator iz 1997. godine. Članovi benda Polar Bear ... Pročitajte dalje

Zašto se zovu Hot Water Music?

Zašto se zovu Hot Water Music?

Da bi dokazali svima da njihovi uticaji idu daleko dublje od većine post-hardcore/emo/punk bendova, floridski Hot Water Music su svoje ime izvukli iz književnosti, i to kakve! K... Pročitajte dalje